Računarske mreže


Iako je računarska industrija još uvek mlada u poređenju s drugim industrijama (npr. sa automobilskom industrijom i vazdušnim transportom), računari su zabeležili neverovatan napredak za srazmerno kratko vreme. Tokom prve dve decenije svog postojanja računarski sistemi su bili strogo centralizovani, obično unutar jedinstvene prostorije. Često je ta prostorija imala staklene zidove kroz koje su posetioci mogli da se dive velikom elektronskom čudu. Kompanije srednje veličine ili univerziteti mogli su imati jedan do dva računara, dok su velike institucije imale najviše par desetina. Pomisao da će za dvadesetak godina računari iste snage biti veličine poštanske marke i proizvoditi se u milionskim serijama bila je čista naučna fantastika.

Stapanje računara s komunikacijama imalo je snažan efekat na način organizovanja računarskih sistema. Ideja „računskog centra" - prostorije s velikim računarom u koju korisnici donose svoje podatke na obradu - potpuno je prevaziđena. Stari model po kome je jedan računar zadovoljavao sve potrebe organizacije zamenjen je modelom u kome posao obavlja veći broj zasebnih, ali međusobno povezanih računara. Takvi sistemi su nazvani računarske mreže (engl. computer networks).

Izrazom "računarska mreža" označavaćemo skup nezavisnih računara, međusobno povezanih jedinstvenom tehnologijom. Za dva računara se kaže da su povezana ako mogu međusobno razmenivati podatke. Sama veza ne mora da bude izvedena bakarnom žicom; mogu se upotrebiti optičko vlakno, mikrotalasi, infracrveno zračenje i komunikacioni sateliti.

IDevice Icon Koje prednosti pružaju računarske mreže:

Danas, kada su računari relativno dostupni svakom i izuzetno moćni, možda se pitate zbog čega su mreže neophodne. Razlog je bio i ostao isti: umrežavanje povećava efikas­nost i smanjuje troškove. Ove dve stvari računarske mreže postižu na tri osnovna načina:

  • zajedničkim korišćenjem informacija -podataka (elektronska pošta je ubedljivo najrasprostranjeniji vid korišćenja Interneta, smanjuje se korišćenje papira, povećava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svim korisnici­ma kojima je potrebna)
  • zajedničkim korišćenjem hardvera i softvera (više korisnika istovremeno koristi zajedničke informacije, ali i periferijske uređaje - ukoliko je štampač neophodan većem broju koris­nika koji su u mreži, svi mogu da koriste zajednički mrežni štampač; mreže se mogu upotrebiti i za zajedničko i standardizovano korišćenje aplikacija, kao što su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proračune ili inventarske baze podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplika­cija)
  • centralizovanom administracijom i podrškom (kada su računari umreženi, to značajno pojednostavljuje i njihovu podršku, za jednu kompaniju je daleko efikasnije kada tehničko osoblje održava jedan operativni sistem i kada su svi računari identično podešeni prema konkretnim potrebama te kompanije).

Konkretnije, računari koji su u mreži mogu zajednički da koriste:

  • dokumente (memorandume, tabelarne proračune, fakture)
  • elektronsku poštu
  • softver za obradu teksta
  • softver za praćenje projekata
  • ilustracije, fotografije, video i audio datoteke
  • audio i video prenose
  • štampače
  • faks mašine
  • modeme
  • CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice, kao što su Zip i Jaz jedinice
  • diskove